Advokatski tim u tužbi Evropskom sudu za ljudska prava ukazuje da su postupkom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu povređene sve odredbe važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje se odnose na pravo okrivljenog da angažuje branioca, kao i odredbe koje regulišu prava branioca na vršenje branilačke funkcije.
U tužbi se navodi da su povređene i Odredbe iz člana 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim su propisana minimalna prava koja ima svaki okrivljeni, uključujući i pravo da se brani uz pomoć advokata. To pravo nije dato Subotiću i ostalim okrivljenim, jer njihovim advokatima nije omogućeno da razmatraju spise predmeta.
Subotiću i ostalim okrivljenim uskraćeno je pravo da znaju šta im se stavlja na teret, zbog čega se protiv njih vodi krivični postupak i koji eventualni dokazi protiv njih postoje. S druge stranae, branioci ne mogu uspešno da ispituju svedoke tužilaštva, jer ne poznaju istražni materijal i dokaze koji se nalaze u spisima. Takođe, branioci okrivljenih nisu mogli da traže saslušanje onih svedoka, koji bi svedočili u korist optuženih, pod istim uslovima, koji važe za one koji svedoče protiv okrivljenih.
Sud je odbio da braniocima dostavi i rešenje o određivanju pritvora Subotiću i ostalim okrivljenim, čime je braniocima uskraćeno pravo na žalbu. Rešenje o određivanju pritvora bilo je osnov za raspisivanje poternice za Subotićem i ostalim okrivljenim.
Advokatski tim poziva Evropski sud za ljudska prava da konstatuje da je došlo do povrede prava na odbranu Subotića i drugih okrivljenih.
Branioci podsećaju da je do kršenja prava na odbranu okrivljenih došlo za vreme trajanja istražnog postupka, koji je okončan podizanjem optužnice i ukazuju da bi Republiku Srbiju trebalo upozoriti na posledice kršenja prava na odbranu u daljem postupku.
Advokatski tim u tužbi Evropskom sudu za ljudska prava konstatuje i da je potrebno upozoriti Republiku Srbiju da se eventualna presuda ne može zasnivati na materijalu – dokazima, do kojih se došlo bez učešća advokata okrivljenog Stanka Subotića, odnosno povredom njegovih prava na odbranu.
Stanko Subotić je više puta nudio jemstvo od 2.500.000 evra, pokazujući time spremnost da se pojavi na sudu i dokaže svoju nevinost- kao što je to, uostalom, učinio i u Hrvatskoj, gde je sudskim putem dokazao neosnovanost optužbi iznetih u zagrebačkom nedeljniku Nacional.
Umesto da prihvati jemstvo i omogući dolazak Stanka Subotića u Beograd, država je odredila fiktivni pritvor, pokazujući time, da zapravo, ne želi da čuje njegovu odbranu. Jer, čak i u slučaju da Subotić,
i nakon prihvaćenog jemstva, odluči da se ne pojavi na sudu, država bi bila na dobitku: i tada bi bilo moguće odrediti pritvor, ali bi uplaćeni novac mogao biti zadržan.
Očigledno je, međutim, da država ne želi da čuje njegovu odbranu – možda zato što mu je pripisano jedino nezastarelo krivično delo, koje bi, teorijski, moglo da bude predmet optužnice, ali je, suštinski, potpuno neprihvatljivo – zloupotreba službenog položaja. Subotić je, naime, u vreme na koje se odnosi optužnica, bio vlasnik privatne firme sa dvoje zaposlenih. Optužnica tvrdi da je upotrebio poslovnu strukturu firme, iako poslovna struktura – nije postojala.
Da država ne želi da čuje šta Subotić ima da kaže, videlo se, uostalom još u fazi istrage – nikada mu nije uručen ni jedan poziv za saslušanje, iako je u to vreme mnogo puta boravio u Srbiji.
