07.05.2010.

Stanko Subotić osuđen i
pre kraja sudjenja

Stanka Subotića sud u Beogradu je po svemu sudeći već osudio. Na ovakav zaključak ukazuje niz postupaka, najpre policije i tužilaštva, a na kraju i Suda, koji su protivzakoniti i onemogućavaju pravično i fer sudjenje, ali koji su, istovremeno sasvim u skladu sa višegodišnjim medijskim terorom kojem je Subotić izložen, kao i sa javnim zalaganjima srspkih političara koji sve to vreme ne prestaju da Subotića nazivaju kriminalcem i javno ga optužuju za dela koja niti je učinio, niti se ikada o njima vodila bar istraga.
Te izjave, po pravilu, političari u Srbiji daju uoči početka neke od sesija sudjenja Satnku Subotiću (poslednja je to, uoči majske sesije, učinil srpska ministarka pravde Snežana Malović), da bi zatim, opet po pravilu, sud, tokom suđšenja, odbacio sve predloge odbrane Subotića.
Kada se svemu ovome doda da se Subotiću sudi za „zloupotrebu službenog položaja“ u njegovoj privatnoj firmi, što je po evropskom zakonodavstvu nemoguće, kao i da ga je tužilac označio kao vođu grupe u kojoj su, pod njegovom komandom, bili šefovi resora javne bezbednosti MUP Srbije, direktor Savezne uprave carina, kao i vrh Državne bezbednosti, što je nonsens samo po sebi, jasno je da je od samog početka neko vukao konce u postupku protiv Subotića, sa jasnom namerom da ga osudi, a da mu pri tom ne dozvoli čak ni da pokuša da se brani.
U daljem tekstu navešćemo samo neke od eklatantnih primera ovakvog postupanja, uz napomenu da su svi apsolutno nezakoniti:



Predlozi odbrane koji su odbijeni, način sprovođenja istrage, postupci suda

1. Tokom trajanja istrage, nakon donošenja rešena o sprovođenju istrage, branioci su tražili da im se omogući uvid u spise istražnog predmeta i kopiranje spisa, što je u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ali je istražni sudija odbio ovaj zahtev. Ovakav zahtev branilaca je bio potpuno osnovan. Jedno od osnovnih prava okrivljenog jeste da se upozna sa činjenicama i sadržinom predmeta, tj. da bude obavešten o razlozima za krivični progon. Drugo pravo koje je povređeno je pravo na dovoljno mogućnosti za pripremu odbrane. Oba ova prava su propisana Zakonikom o krivičnom postupku, Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Istražni sudija je rešenjem od 06.08.2007.god. zabranio braniocima razgledanje i kopiranje istražnog spisa. Obrazloženje za ovakvo rešenje je bilo da u tom trenutku nisu bili saslušani svi okrivljeni (petoro ih je bilo u bekstvu) i da je takva odluka opravdana interesima istrage. Nikada nije objašnjeno koji su to „interesi istrage“ zahtevali ovakvo uskraćivanje prava na odbranu. Zbog navedene povrede prava Stanko Subotić je preko svog punomoćnika podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

2. Tokom trajanja postupka, Stanko Subotić je više puta nudio „kauciju“ tj. jemstvo i tražio da mu se omogući dolazak u Srbiju i aktivno učestvovanje u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega. Njegov dolazak podrazumevao bi i iznošenje odbrane u vidu činjenica o predmetnim događajima o kojma se sudi. Poslednje ponuđeno jemstvo bilo je u ukupnom iznosu od 2.000.000 eura što je najviši ponuđeni iznos na ime jemstva u srpskom pravosuđu ikad. Svi predlozi za jemstvo i ukidanje pritvora su odbijeni. Paradoksalna situacija se ogleda u tome što Stanko Subotić nije u bekstvu kao što formalno smatra sud. On je slobodan građanin i boravi u Švajcarskoj i sud raspolaže njegovom adresom. Pritvor koji mu je određen je tzv. „fiktivni pritvor“ koji nije realizovan. Do realizacije pritvora bi došlo u slučaju da g-din Subotić dođe u Srbiju pre ukidanja rešenja o pritvoru ili prihvatanja jemstva. S obzirom na to da g-din Subotić ne namerava da dođe u Srbiju, ali da nudi jemstvo, i da u Švajcarskoj neće biti lišen slobode, sud u Srbiji ne rizikuje ništa prihvatanjem jemstva. Ukoliko bi Subotić posle prihvatanja jemstva ponovo postao nedostupan srpskim vlastima, novac od jemstva bi pripao državnom budžetu, ponovo bi bila raspisana poternica i određen pritvor. Drugim rečima, situacija bi bila ista kao sada, a država Srbija bi bila bogatija za 2 milona evra. Iz svega navedenog može se samo zaključiti da postoje prikriveni razlozi zbog kojih je Subotić nepoželjan u Srbiji i u sudu.

3. Odbrana je tražila izdvajanje iz sudskih spisa iskaza svedoka koji su saslušavani u postupku koji je vođen protiv nepoznatih lica. Ovaj predlog je odbijen. Postupak koji je vođen protiv nepoznatih lica je sproveden pod brojem Kri.P.17/06 u toku 2006.god. Takav postupak je dozvoljeno voditi samo ako su osumnjičeni nepoznati tužilaštvu, pa je ovakvim istražnim radnjama potrebno utvrditi njihov identitet. Tužilaštvo je, međutim, od 2004.god. detaljno upoznato sa radom policije. Dana 30.04.2004. (dokument na str.1132/249 sudskih spisa predmet Kp.30/07 Viši sud u Beogradu posebno odeljenje) Republičko tužilaštvo je detaljno upoznato od strane policije - UBPOK, da su osumnjičeni Stanko Subotić, Jovica Stanišić, Mihalj Kertes i dr. Znači da je tužilaštvo pokretanjem postupka protiv nepoznatih lica imalo nešto drugo za cilj, a ne utvrđivanje identiteta osoba protiv kojih bi trebalo pokrenuti postupak. Taj cilj je bilo onemogućavanje samih osumnjičenih - okrivljenih da učestvuju u ovom delu postupka, da se onemoguće branioci da prisustvuju saslušanjima svedoka i da se tajno i nezakonito prikupe ključni dokazi. Ceo ovakav postupak je potpuno protivan odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ali je sud bez obzira na to odbio da izdvoji iz spisa iskaze ovako saslušanih svedoka.

4. Odbrana je predložila da se iz spisa izdvoje službene beleške o saslušanjima svedoka od strane policije jer ta saslušanja nisu rađena po naredbi tužilaštva, što znači da se ne mogu koristiti kao dokaz. Policija je dostavila izveštaj da nisu imali potrebni nalog tužilaštva. Sud je dva puta donosio rešenje o izdvajanju ovih iskaza svedoka, ali je Vrhovni sud ukidao ovakva rešenja sa instrukcijom da se odluka o eventualnom izdvajanju donese po okončanju sudskog postupka. Donošenje odluke na kraju dokaznog postupka ukazuje na mogućnost da se, ikao nezakonito pribavljeni, takvi dokazi mogu koristiti ukoliko bude potrebe da se na njima zasnuje osuđujuća presuda.

5. Odbrana je tražila da sud dozvoli angažovanje stučnih konsultanata iz oblasti grafologije, grafoskopije i trasologije zbog toga što je veliki broj dokumenata prepravljan, prekucavan ili falsifikovan. Sud je odbio ovakav predlog odbrane. Smisao ovo predloga je bio da se odbrani omogući da utvrdi šta je sve na dokumentaciji u spisima neautentično, koji potpisi i pečati su falsifikovani, koje pisaće mašine su korišćene na kojim dokumentima i dr. Nakon dolaska do ovakvih saznanja odbrana bi predožila grafološko veštačenje. Bez stručnih pomagača odbrana ne može da utvrdi navedene činjenice niti može da na adekvatan način predloži potrebno veštačenje.

6. Odbrana je predložila da se iz spisa predmeta izdvoje dokumenti koji se nalaze u neoverenim fotokopijama ili da se ne izvode kao dokaz - čitanjem. Predlog odbrane je odbijen i sud je izveo ovaj dokaz. Fotokopirani dokumenti nikada do sada nisu korišćeni kao dokaz u krivičnom postupku jer je nemoguće utvrditi delove koji su falsifikovani.

7. Odbrana je tražila izuzeće veštaka finansijsko-ekonomske struke zbog pristrasnosti, nestručnosti i postupanja na štetu okrivljenih. Sud je ovaj predlog odbio - odbacio. Izuzeće je traženo zbog toga što je veštak postupio suprotno naredbi istražnog sudije i prekoračio svoja ovlašćenja. U svom nalazu je koristio fotokopije (što nije dozvoljeno), a to nije izričito naveo u nalazu. Utvrdio je da je „oštećen budžet“ Savezne Republike Jugoslavije iako mu ovako nešto  nije stavljeno u zadatak. Revalorizovao je novčane iznose što od njega nije traženo i dobijao sume po 10 puta više od realnih. Preračunavao je dinarske iznose u evre i višestruko uvećavao navodno pribavljenu korist. Koristio je kao verodostojne isprave dokumentaciju koja ne sardži potrebne pečate i potpise. Nije obavestio branioce i okrivljene o vremenu i mestu veštačenje i nije im omogućio da se upoznaju sa metodom rada niti da stavljaju primedbe.

8. Odbrana je pokušala da ukaže na neprihvatljivost javnog istupanja Ministarke pravde kada je upotrebila reči da će „Subotići moći mirno da spavaju“ ako dođe do promene vlasti u Srbiji. Prilikom iznošenja razloga i posledica ovakvog ministarkinog istupanja branilac je prekinut i opomenut od strane suda i rečeno mu je vređa dostojanstvo suda.

Dodatak

Progon advokata

Na samom početku istrage, kada je istražni sudija doneo rešenje o određivanju pritvora za Stanka Subotića, iako za to nisu postojali zakonski razlozi, branioci su tražili od istražnog sudije da im to resenje dostavi, kako bi protiv istog izjavili žalbu, ali je on to odbio sa obrazloženjem da će to učiniti kada Subotić bude lišen slobode jer, po njegovom mišlejnju, od tada i teče rok za žalbu.
 Zbog svih tih grubih povreda prava okrivljenog Subotića u postupku, branioci su bili prinuđeni da se u maju mesecu 2008. godine, kada je počeo glavni pretres, otvorenim pismom obrate međunarodnoj javnosti. Zbog toga je protiv branilaca Stanka Subotića, Vlade Popovića, advokata iz Beograda, i Radoslava Tadića, advokata iz Uba, tadašnji zamenik Republičkog tužioca Srbije, Slobodan Radovanović, Advokatskoj komori podne prijavu zbog teže povrede advokatske dužnosti. Tužilac Osnovne advokatske komore u Šapcu je tu prijav protiv Radoslava Tadića odbacio, ali je tužilac Osnovne advokatske komore u Beogradu protiv Vlade Pavićevića podneo optužnicu. U tom postupku on je oslobođen odgovornosti.
Zbog očiglednog pokušaja da podnošenjem neosnovane prijave zastraši branioce okrivljenog Subotića, kao i zbog niz drugih nepravilnostu u njegovom radu, Radoslav Tadić je protiv Slobodana Radoanovića, krajem maja 2008. godine, podneo prijavu Etičkom savetu Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, ali ga je to udruženje obavestilo da ono, navodno, nije nadležno da odlučuje o toj prijavi.

<< Povratak na stranu saopštenja