Biografija
Rođen je 9. septembra 1959. godine, u selu Kalinovac, pored Uba, u Srbiji. Odrastao je u vrednoj zanatlijsko porodici, kao šesto i najmlađe dete. Završio je srednju ekonomsku školu u Ubu.
Još kao dečak počinje da radi u očevoj stolarskoj radionici i da pomaže mnogočlanoj porodici. Sa tek navršenih 20 godina, odlazi u Francusku, pun entuzijazma i poslovnih planova. Odmah se zapošljava kao krojač, da bi već kroz godinu, zahvaljujući izuzetnim naporima, ali i nesvakidašnjoj inventivnosti, otvorio svoj prvi butik. Samo par godina kasnije, bio je vlasnik veleprodaje i lanca maloprodajnih objekata, a na bankovnom računu je imao svoj prvi zarađeni milion. Danas je jedan od najuspešnijih biznismena u Evropi.
Stanko Subotić ima srpsko državljanstvo, a od 1999. i švajcarsko prebivalište.
Porodica kao pokretač i utočište
Stanko Subotić je oženjen Jagodom, svojom ljubavlju još iz školskih dana. Imaju kćer Miu koja ima 17 godina. Subotići žive u Ženevi (Švajcarska), u porodičnoj kući koja više odiše rafiniranošću, nego luksuzom. Izuzetno je privržen porodici i po sopstvenim rečima, najsrećnijim ga čine familijarna okupljanja u kući njegovih roditelja, u Ubu (Srbija). Tamo rado odlazi sa porodicom i uz domaću kuhinju svoje majke, uvek dragocene savete svog oca, zajedničke roštilje sa rodbinom i komšijama, kao i pesmu i smeh, Stanko Subotić prikuplja energiju za nove poslovne poduhvate.
Svestranost je polazište za uspeh
Stanko Subotić govori srpski i francuski jezik.
Svoju fizičku formu čuva redovnim džogiranjem i igranjem tenisa.
Donacije i humanitarne aktivnosti - Svojim sugrađanima s ljubavlju
...“ Ubljani kažu da je njihov zemljak, svetu znan kao srpski milijarder, sasvim običan čovek koji je učinio da ova varošica dobije najlepši pravoslavni hram u Srbiji...“
(članak na stranici Politika.co.yu)
Nakon što je stara crkva pretrpela velika oštećenja, naročito nakon mioničkog zemljotresa koji je dodatno ruinirao spoljne zidove, tamošnji Crkveni odbor je doneo odluku o izgradnji novog pravoslavnog hrama posvećenog Vaznesenju Gospodnjem, tu, na istom mestu, u centru Uba, na svetoj zemlji na kojoj je još od pre Prvog srpskog ustanka (1804. godina) vazda počivala crkva okupljajući Ubljane u molitvi, veselju ili patnji, ali uvek u veri, ljubavi i nadi.
Izgradnja započeta 18. maja 1998. godine, prekinuta je zbog bombardovanja 1999. godine, a teške posleratne prilike u zemlji, onemogućile su prikupljanje neophodnih finansija i donacija i na ogromnu žalost Ubljana, crkva „se zaustavila“ na 6 metara i 25 santimetara visine.
O. Mitar Milovanović, protojerej stavrofor i starešina ovog hrama, kaže: - Kada smo počinjali izgradnju, naš Stanko SuboNtić, naš Ubljanin, biznismen koji je osnovao EMI Holding, jednu od najuspešnijih kompanija u Evropi čije je sedište u Danskoj, obećao je da će pomoći oko izgradnje hrama. Pozvao sam ga, sastali smo se i jedino što je uslovio bilo je da se napravi kompletan projekat čitavog crkvenog kompleksa. Na kraju sastanka je rekao: Ne brinite, završićemo posao do kraja. I još je dodao, to mi je kao svešteniku najdraže, da mu je od dečaštva velika želja bila da jednoga dana, kada odraste, pomogne izgradnju crkve. Njegovi roditelji su bogougodni, pošteni ljudi. Sećam se, kada sam došao ovde sa službom, njegova majka je i po mrazu, već pre 6 sati ujutro, čekala ispred crkve da bi četiri sata odstojala celu službu.
Izgradnja pravoslavnog hrama posvećenog Vaznesenju Gospodnjem u Ubu, privodi se kraju. Pored toga što su radovi veoma kompleksni, odlikuje ih vrhunski kvalitet izrade. Projekat je radio Predrag Peđa Ristić, najbolji arhitekta crkvene arhitekture. Svojim spoljašnjim „likom“ crkva podseća na manastir Gračanicu jer je zidana od crvene cigle i sige, „kamena koji raste“ i koji imitira stare sakralne fasade srpsko-vizantijskog stila. Zvona su postavljena 2002. godine, a izradila ih je austrijska firma „Gros Majer“, mozaički kamen i mermer stižu iz Karere (Italija)… Crkva ima 72 lučna prozora, a kompletno oslikavanje, koje je trajalo bezmalo dve godine, radio je tim ikonopisaca iz Rusije kojim je predvodio Nikolaj Muhin, najcenjeniji ikonopisac današnjice.
